МОГУЋНОСТ да се у Србији отвори огранак славног Ермитажа, значила би да делови изузетне ризнице једног од најзначајнијих музеја на планети буду доступни нашој публици, али и гостима Београда.
У јучерашњем разговору за „Новости“, Михаил Швидкој, специјални Путинов представник за међународну културну сарадњу, открио је како би будући Ермитаж у Београду, могао да буде урађен према моделу из Амстердама, који је имао богату десетогодишњу изложбену активност.
Амстердамски депанданс отворен је у јуну 2009. изложбом „На руском двору, двор и протокол у 19 веку“. Поставку је чинило око 2.200 предмета, међу којима су биле балске хаљине, костими, униформе, портрети, скупоцени поклони, лични предмети царева и царица династије Романов, слика… Али и сто, постављен за „државни банкет“ са берлинским сервисом који је немачки кајзер Вилхелм Други поклонио Николају Другом, па чак и престо краља Петра Првог.
Овај огранак Ермитажа имао је две сталне поставке, једна се односила на руско-холандске односе, а друга на сам историјат палате Амстелхоф, у којој се налазио. Много значајније и популарније биле су изложбе које су стизале из Русије. Мењале су се на шест месеци, попут „Од Матиса до Маљевича“ или „Драгуљи! Сјај руског двора“. Паралелно је радио и програм „Ермитаж за децу“.
Овај модел сарадње, превасходно се заснива на културној размени, и разликује се од франшиза које су Лувр, односно Гугенхајм, продавали Уједињеним Арапским Емиратима, односно, Шпанији. „Лувр на песку“, саграђен је према пројекту чувеног Жана Новела, и отворен у новембру 2017, на основу уговора на 30 година између Абу Дабија и француских власти (коме се противио део француских интелектуалаца). На површини од 24.000 квадрата, чија градња је износила око 600 милиона евра, Лувр Абу Даби је само коришћење имена најславнијег француског музеја платио 550 милиона евра, као и додатних 750 милиона за позајмице из париске централе. Поводом петогодишњице огранка, од 8. новембра прошле године у Абу Даби је стигла и једна од најпознатијих слика из колекције Лувра, Леонардов „Свети Јован Крститељ“, који ће бити изложен две године.
Конкурент Лувру у Абу Дабију је отпочетка био њујоршки Гугенхајм, чија ће испостава, у непосредном комшилуку, на острву Садијат, бити отворена 2025. План је да се у зграду коју је пројектовао Френк Гери смести збирка коју ће формирати посебна музејска комисија, а чиниће је дела из свих медија, уметника широм света, од шездесетих година до данас.
Иначе Гугенхајм је први велики светски музеј који је продао франшизу. Наиме, 1991. влада Баскије финансирала је са 100 милиона долара изградњу музеја у луци Билбао, створила фонд за аквизиције од 50 милиона, платила једнократну накнаду Гугенхајму од 20 милиона, као и субвенције годишњег буџета музеја од 12 милиона. У замену, Фондација Соломон Р. Гугенхајма је управљала овом институцијом и ротирала делове своје сталне колекције кроз музеј у Билбау, организовала повремене тематске поставке. Данас је овај огранак Гугенхајма један од најутицајнијих музеја у Шпанији и Европи, а захваљујући уметничком туризму, препородио је и сам Билбао.
САРАДЊА ВЕЋ ЗАПОЧЕТА
КАКО су „Новости“ извештавале у новембру 2021. приликом посете Београду губернатора Санкт Петербурга Александра Беглова, већ је било разговора о значајнијем присуству Ермитажа у нашој престоници. Делегација је тада обишла Народни музеј и договорена је сарадња стручњака две институције. У оквиру потписаног Споразума о сарадњи између два града, посебно место добило је унапређење културне сарадње. У делегацији је било и руководство Ермитажа са којим је одржан састанак о томе како да се Београђанима приближи део богатства које се чува у овом музеју.
Аутор: М. Краљ
Фотографија: Огранак Ермитаж у Амстердаму, Википедија
Извор: Новости
